ОСТАТАК

Они имају своја сећања

Они лепе отпаднуте делове мелодије

Типка скакуће и завирује у празно

Али ипак веслачи попуњавају рупу

страхопопштовања

Неумитни преварант није остао сам себи дужан

Ствари се  поново уткају на своје место

Возови презира и потајне чежње

бацају својe промисли на границе

отпаднутих делова покушаја љубави

Плутају бркови достојанства

Узвикују своје длакаве пароле

Назадност будућности тихо се увлачи

под тепих бега