СТАКЛАСТИ ПРЕДЕЛИ (из збирке прича ,,Краљевство 35")

 

Стакласти предели су одзвоњавали. Хитро је устала да их погледа. Руком је помакла завесу – Ево их на коњима, дођи да их погледаш! Ситне светле тачке су се приближавале ка прозорима. Светлост у очима ширила је зенице. Полако су, једна по једна, улазиле у њене краљевске очи. Убрзо је све било заузето пределима, сновима и намерама. Намерама које су трчкарале по њиховим малим деловима за срећу. Краљ је поносно устао са свога лежаја и пришао светлосној краљици, ставио руку преко њеног рамена и препустио свој вид тим неумитним појавама које су плениле по њиховом малом краљевству уткано у срећу и скромност злих мисли. Свака црна мрља на њиховим срцима која се направила у последње време сада је била сасвим уништена и отерана из овог краљества. Ти слепи путници кроз њихове животе и краљевство, после појаве стакластих предела, брзо су били отпослати катапултирајућом молбом да љубазно оду. После пар тренутака гледајући у њих, коначно су одахнули од ове силине задовољства. Још под утиском, ходајући уназад, свесни тога да задовољство полако одлази, хтели су да га што дуже задрже у својим очима као да се тек појавило. Сели су лагано на краљевски лежај и затворили очи не слушајући ништа што би им пореметило ово стање краљевског блаженства. Чули су само моменат који је кружио око њих и у њима у коме су они били главни кормирали.